Lahesu, odnosno MIZ (kao zvanično tržišno ime), čini samo jedna osoba, samim tim evo par reči o meni:

Rodjena sam u Leskovcu - gradu tekstila. Od oca, profesora u tekstilnoj školi,nasledila sam ljubav prema tkaninama i predivu.

Od malena su me privlačili svi ručni radovi pletenje,vez,heklanje, šivenje, makrame, itd. Vremenom sam poželela da sve ove drevne veštine objedinim a to je podrazumevalo i tkanje.Ali,bilo je teško naći razboj i nekoga ko zna na njemu da radi.

Tako je ljubav prema tkanju godinama ostala potisnuta. Upisala sam Fakultet političkih nauka sa željom da se bavim novinarstvom a završila sam Medjunarodni smer i politikom se nikad nisam bavila! Godinama sam radila kao pravnik a kada sam saznala da se u Manakovoj kući oržavaju kursevi tkanja,požurila sam tamo. Prvi susret sa radionicom ispunjenom razbojima i gomilom raznobojnog prediva, oživeo je želje iz detinjstva.

Shvatila sam da tkanje nije samo drevna veština, nastala iz potrebe čoveka da načini odeću i zaštiti se od hladnoće,već mnogo više. Tkanje je univerzalni govor svih naroda sveta.

Svaka tkanina nosi u sebi obeležja kraja u kome je nastala, kako motivima, tako i bojama. Tkanje je veza sa prošlošću,tradicijom i sopstvenim korenima koji su neiscrpan izvor inspiracije. Preplitanjem niti, koristeći motive iz prirode oko sebe i sopstvena osećanja i maštu u svakom izatkanom predmetu tkalja ostavlja trag svoga postojanja.

Za mene je to i mogućnost da iskočim iz urbane svakodnevnice i zaronim u svoj svet mašte. Vremenom sam shvatila da je tkanje ono što me stvarno ispunjava,jer okružena raznobojnim predivom,sedeći za svojim razbojem,mogu da se zagledam u sopstvenu dušu i da provlačenjem čunka kroz niti osnove,u tkaninu utkam sopstvene emocije, maštu i iskažem svoju individualnost.

Zato sam odlučila da tkanje ubuduće bude moje zanimanje.